Ulica koja je pre dva veka bila ulaz u beogradsku varoš
Published on 11/25,2012
Ušuškana između Kosančićevog i Topličinog venca, s krajem ispod Brankovog mosta, Pop-Lukina ulica i danas je mesto gde možete sresti stare Beograđane. Oni je i dalje nazivaju Varoš-kapijskom, kako je simbolično imenovana kada je pre dva veka predstavljala ulaz u beogradsku varoš.
PECIVO - U ovoj ulici su se štampale prve srpske novine i pisali zakoni, a anegdote o legendama Varoš-kapijske ulice još se prenose s kolena na koleno. Pop-Lukina ulica ostaće upamćena i po prvoj pekari koja je otvorena u tom kraju. Bila je to radnja izvesnog Grubera, koji je došao iz Zemuna i proslavio se po najboljim buter-kiflama sa šoljom mleka. Oko četiri sata po podne, u vreme užine, kad deca izlaze iz škole, ulicom bi se pročula pištaljka, a za decu je to bio omiljeni znak - ide „pek” (pecivo).
- Dok je imala kaldrmu, Pop-Lukina je uvek bila vesela ulica. Zimi bi se pretvarala u klizaonicu, na čijoj su se padini deca sankala i grudvala. Leti je bila šetaonica i u njoj bi se povazdan čula graja mladih Beograđana. Pojedine stambene zgrade građene su još 1925. godine, a novije posle rata, pedesetih godina. Apoteka „Varoš kapija” u broju šest takođe je stara više od pola veka - priča za „24 sata” starosedelac ulice Rade Vuković, koji tu živi 63 godine.
Kuća u broju 14 nekada je pripadala kovaču Štajnlehneru. Čuveni zanatlija na krov je postavio kovača u prirodnoj veličini, s kožnom keceljom oko vrata, čekićem u ruci i nakovnjem pred njim. Kad je kuća došla u ruke države, nadzidan je krov i, na opštu žalost, skinut je kovač. U kući je živeo i Jovan Hadžić kada je boravio u Beogradu radi pisanja zakona, pa se tu okupljala beogradska inteligencija i tadašnja opozicija.